Imena zemalja pletu priče

Sanja Panjesković

Izvor:

Ricardo Soca, La fascinante historia de las palabras i Nuevas fascinantes historias de las palabras: http://www.elcastellano.org/palabra.php?q=mexico

Španski je na prvom mestu po rasprostranjenosti u odnosu na romanske jezike, drugi po redu jezik u svetu po broju maternjih govornika (iza mandarinskog kineskog), treći po korišćenju na internetu, a očekuje se da će ga do 2050. govoriti 10 odsto svetske populacije! Kao zvanični jezik govori se u velikom broju zemalja Evrope, Amerike, Azije, Afrike i Okenaniije. Sami nazivi zemalja španskog govornog područja svedoci su kulturne raznovrsnosti, istorijskog razvoja i narodnih predanja mnogih naroda ovog velikog prostranstva. Šta nam otkriva etimologija naziva zemalja?

Argentina

Kada je Sebastijan Gaboto (Sebastián Gaboto) 1526. prolazio estuarom na ušću reke Urugvaj u Atlantik, ugledao je ogromne količine srebra u rukama Indijanaca i tu teritoriju nazvao Srebrna reka ili na španskom Rio de la Plata. Gaboto tada nije znao da područje Argentine nikada nije obilovalo srebrom i da je plemeniti metal u rukama Indijanaca zapravo pljačkaški plen otet portugalskoj pomorskoj ekspediciji. Ipak, naziv estuara se zadržao, da bi i sama Argentina sličnom logikom dobila „dragoceno“ ime, po latinskom prevodu reči srebro - argentum.  


Ecuador 
Ekvador, južnoamerička zemlja na obali Pacifika, dobila je naziv zahvaljujući svom geografskom položaju – kroz nju prolazi zamišljena kružnica koja opasuje zemlju na podjednakoj udaljenosti od polova – ekvator. Reč ekvator potiče iz latinskog æquus (isti, jednak).

España

Naziv Španija potiče od grčke reči Hispanía, da bi njen varijetet Spanía prvi put pomenuo geograf Artemidoro iz Efesa (Artemidorus Ephesius) u prvom veku pre nove ere. U istom periodu prelazi u latinski i pronalazimo je kod Julija Cezara (Julius Caesar) koji je rečju Hispania označavao prostor oko reke Ebro. Ujedinjenjem Kastilje i Aragona venčanjem Katoličkih kraljeva (Los Reyes Católicos), Hispania se ustaljuje kao ime novoosnovane zemlje.
Mnogo je teorija o poreklu ovog naziva. Pretpostavlja se da potiče od reči Isephanim. Na punskom, koji su govorili Feničani iz Kartagine, ova reč označava „obalu zečeva“, kojih je bilo mnogo u Andaluziji, gde su Feničani osnovali Kadis, najstariji grad Zapadne Evrope, pre tri hiljade godina. U prilog ovoj teoriji ide podatak da je na rimskom novcu u Hadrijanovoj epohi Španija je bila predstavljana kao dama koja sedi, sa zecom pored nogu.

Guatemala

Gvatemali su ime nadenuli španski konkistadori prilagođavajući španskom jeziku izraz Quauhtemallan, što na nauatl jeziku znači „šumoviti predeo“, po nepreglednim prostranstvima šuma. Gvatemala je kolevka civilizacije Maja, posebno poznate po dostignućima u oblasti astronomije, što je i holivudsku produkciju navelo da ekranizuje navodno proročanstvo Maja o smaku sveta 2012. godine.

Honduras

Kada je Kolumbo (Cristóbal Colón), nakon prisustvovanja misi na teritoriji Hondurasa, krenuo nazad za Evropu, iznenadio ga je ciklon, toliko snažan da je njegov brod bio na rubu da potone zajedno sa posadom. Na sreću, nakon preživljenih strahota vreme se smirilo i ljudi su bili spašeni. Legenda kaže da je Kolumbo tada uzviknu: „Gracias a Dios que hemos escapado de aquellas honduras!” („Hvala Bogu da smo se izbavili iz onih dubina!”) Tako je po strašnim dubinama (honduras) ova država dobila ime.

México

Poreklo naziva Meksiko pronalazimo u nauatl jeziku, u rečima metztli (mesec), xictli (centar) i co (priloški sufiks za mesto). Po ovoj teoriji, naziv Meksiko označava “mesto u centru Meseca” odnosno “mesto u jezeru Meseca” kako su Astečki narodi nazivali jezero Tekskoko, na kome je podignut Tenoćtitlan, prestonica Astečkog carstva, koja je na vrhuncu svoje moći bila jedan od najvećih gradova sveta! Prema nekim autorima, simbolično značenje reči Meksiko bilo bi “centar sveta”. Prema manje priznatoj teoriji, Meksiko zapravo znači “mesto gde živi Huitsilopoćtli”, odnosno  bog Sunca i zaštitnik grada Tenoćtitlan, koga su asteci nazivali i Mexi.