Plaćam 100 kakao zrna za jednog roba

Ivana Jovanović i Milica Milosavljević

Zamislite špansku tortilju bez krompira, picu bez kečapa, bioskop bez kokica ili poslasticu bez čokolade! Većina nas bi morala da se odrekne svakodnevnih rituala uživanja u omiljenoj hrani, da 1492. Kolumbo nije otkrio Ameriku. Mnogih nacionalnih jela evropskih zemalja ne bi bilo da nije došlo do susreta i brojnih razmena između ova dva sveta. Tako su se i sami starosedeoci Hispanske Amerike upoznali sa točkom i konjem, što im je olakšalo putovanje i prenos robe do dalekih destinacija. 

PATATA Mnogi od nas ne znaju da istorija krompira počinje negde na planinskim vencima Anda u Južnoj Americi. Iako su u Hispanskoj Americi počeli da ga gaje čak pre sedam hiljada godina, zapadna civilizacija se s krompirom susrela tek kasne 1537. kada su ga konkistadori doneli iz Perua. Španci su ga slabo koristili jer su ga smatrali hranom niže klase. A ko bi rekao da  u danas Evropljani u proseku pojedu duplo više krompira od Amerikanaca na godišnjem nivou!

CHOCOLATE Početkom 16. veka, kakao zrno stiže u Španiju, a Španci ljubomorno čuvaju njegovu tajnu čak 100 godina! Ipak, početkom 17. veka, skida se veo sa tajne čokolade i dolazi kraj španskom monopolu. Ona dopseva u ostale krajeve Evrope i postaje dostupna samo krugovima odabranih, kao simbol visoke klase idućih 300 godina.

Interesantno je da su velike hispanoameričke civilizacije kakao koristile i u druge svrhe. Dok su Asteci verovali da su kakao drvo dobili na poklon od boga Kacalkoatla (Quetzalcoatl), Maje su koristile kakao zrna kao platežno sredstvo. Tako je na primer zec koštao 10 kakao zrna, a rob 100 zrna. Ovi narodi su verovali da kakao napitak osvežava i ratnicima daje magičnu snagu i izdržljivost.

MAIZ Istovremeno sa krompirom i čokoladom, Evropa upoznaje i takozvano „zlatno drvo“, danas svima dobro poznat kao kukuruz. Ovu žitaricu Kolumbo otkriva već na svom prvom putovanju i donosi je u Evropu, te sa njom dolazi do trajne promene u načinu ishrane evropskih naroda.

TOMATE Iznenađuje to da je paradajz, kada je iz Južne Amerike donet u Evropu, služio kao ukrasna biljka. Jedno vreme je važila za otrovnu biljku, što se odnosilo na list i stabljiku, dok je u drugoj polovini 19. veka prepoznata hranjivost ploda i njegov doprinos očuvanju zdravlja. Najveću zahvalanost narodima Južne Amerike duguju Španci, koji su svakog avgusta od sredine 20. veka domaćini Tomatine, borbe paradajzom u Bunjolu. Radi se o jednom od najvažnijih datuma u španskom letnjem festivalskom kalendaru, kada se na hiljade posetilaca sjati u ovaj mali grad Valensije.

CERDO Evropljani su, sa druge strane, u Hispansku Ameriku doneli više vrsta svinja (čak i divlju svinju) u prehrambene svrhe. Nažalost, južnoamerička neograđena polja kukuruza nisu bila pripremljena za ove goste, što su svinje obilato koristile uništavajući nezaštićene useve i mladice.

CBALLO Na listi uvedenih vrsta iz Evrope na novi kontinent nalazi se i konj. Ova plemenita vrsta se za razliku od drugih  potpuno uklopila u novo stanište, ne remeteći prirodni poredak. Konji su se toliko odomaćili na prostranstvima Južne Amerike da su odbegli od svojih vlasnika i postali divlji!

ABEJA Španci na novi kontinent donose pčele kako bi pravile med (neke vrste pčela bez žaoka su već postojale na poluostrvu Jukatan, ali su proizvodile daleko manje količine meda). Međutim, dok je pčelinja polenizacija omogućavala cvetanje jabuka i breskvi, istovremeno je gušila i istrebljivala endemske vrste biljaka. Do kulminacije dolazi u 20. veku – zbog povećane potražnje za medom ljudi su ukrstili afričku sa evropskom vrstom pčele. Ovaj potez se vrlo brzo pokazao kobnim, jer je izrodio ozloglašenu vrstu, takozvanu „pčelu ubicu”.