Meksička revolucija

Autori: Katarina Krstić i Milica Inosavljević

Meksička revolucija bila je prvi ozbiljan revolucionarni potres prošlog veka.

Izbila je 1910. godine kao silovita reakcija na dugogodišnju diktaturu Porfirija Dijasa (Porfirio Díaz). Pobuna protiv velikoposednika, industrijalaca i klera planula je u raznim delovima zemlje. Bio je to složen, kontroverzan proces koji je svoj podsticaj našao u agrarnom pitanju. Ta revolucija, po svom karakteru, ne spada u tipične buržoaske koje su joj vremenski prethodile, niti u socijalističke revolucije koje su se zbile nakon nje. Meksička revolucija je izvorište meksičkog političkog sistema, kulture i nacionalnog identiteta.

Oružani sukob je počeo na severu, da bi se kasnije proširio na celu teritoriju države. Porfirio Dijas daje ostavku i odlazi u izgnanstvo u Francusku, a 1911. godine novi predsednik postaje Fransisko Madero. Njegovom politikom su ubrzo postale nezadovoljne ostale revolucionarne vođe, na čelu sa Emilianom Sapatom (Emiliano Zapata). U narednom periodu izbijaju novi oružani sukobi, tokom kojih je Madero svrgnut sa vlasti, a zatim i ubijen. Ovi događaji dovode do pobune revolucionara Fransiska Vilje (Francisco Villa) i Venustiana Karanse (Venustiano Carranza), koji 1917. godine postaje predsednik države i objavljuje novi Ustav. Nakon donošenja Ustava zemlja ulazi u takozvani postrevolucionarni period, koga karakterišu sukobi između mnogih generala u borbi za vlast, dok je u zemlji i dalje postojao strani kapital, a do sprovođenja agrarne reforme gotovo da nije ni došlo.

U današnje vreme ne postoji opšti stav o tome kada se završila meksička revolucija, po nekim mišljenjima za kraj revolucije se smatra 1917. godina, kada je objavljen Ustav, dok je po mišljenju mnogih istoričara vrhunac meksičke revolucije obeležen vladavinom Lasara Kradenasa (Lázaro Cárdenas), od 1934. Za vreme njegovog mandata dolazi do kulturnog i ekonomskog progresa sela, odvija se ubrzano sprovođenje agrarne i edukativne reforme, nacionalizuje se železnica i celokupna petrolejska i rudarska industrija, što je činilo čvrstu osnovu za budući nacionalni razvoj zemlje.