Upoznajte Beograd kroz hispanizam

Bojana Vujnić

Zamislite da se šetate nekim španskim gradom i naiđete na ulicu koja se zove Ivo Andrić? Da li biste bili iznenađeni? Koliko biste fotografija napravili sa vašim likom ispred tog natpisa? Verovatno bi isti osećaj imao i neki Španac kada bi u Beogradu naišao na Servantesovu ulicu. Refleho je krenuo tragom ulica koje bi špance i hispanoamerikance iznenadile, a Beograđane upoznale sa skrivenim delovima grada. Da bi nam istraživanje ulica bolje išlo, morali smo prvo da „ćoškarimo“.

Svoj ćošak u Beoradu 2006. godine dobio je poznati španski nadrealistički umetnik Salvador Dali (Salvador Dalí). Umetnička, multimedijalna, a za neke i obešenjačka trupa Ilegalni poslastičari 2006. godine stavila je u jedan neugledni ćošak na uglu Simine i Kapetan Mišine ulice tablu sa natpisom Ćošak Salvadora Dalija. Ona izgleda kao i svaka ulična tabla u Beogradu, razlika je u tome što je postavljena pod drugačijim uglom. Plava tabla sa natpisom na ćirilici presavijena je pod pravim uglom i postavljena na ulegnuće zida zgrade na uglu ovih ulica. Time je prikazan svakodnevni objekat u neočekivanoj formi, ono što je i sam Dali radio kroz svoja dela.

Ko god je prošao pored ovog ćoška nije ostao ravnodušan, čak su i Opštinske vlasti odobrile legalizaciju Ćoška i sada se samo čeka njegov ulazak u oficijelni spisak beogradskih ulica.

Tragom oficijelnog spiska ulica, rešili smo malo da se pokrenemo i sa Dorćola premestili smo se na Karaburmu. Tamo smo zatekli dve ulice skoro jedna pored druge. Te ulice nose nazive poznatog španskog i čileanskog pesnika, Garsije Lorke (García Lorca) i Pabla Nerude (Pablo Neruda). Ulice su verovatno slučajno postavljene u neposrednoj blizini, ali zanimljivo je da su i tokom života Lorka i Neruda bili bliski. Lorkina smrt u Španskom građanskom ratu ostavlja trag u Nerudinom životu. On tada otkriva novi smisao pisanja poezije i posvećuje se političkim i socijalnim temama.

Sa Karaburme put nas je put odveo do Zvezdare, tačnije Učiteljskog naselja, gde se nalazi Madridska ulica. Na taj način približena su dva glavna grada Španije i Srbije.

Potom smo prešli most i odišli do Novog Beograda i ulice Španskih boraca, koja je dobila ime po Jugoslovenima koji su se borili kao dobrovoljci (Voluntarios de la libertad) u Španskom građanskom ratu 1936-1939. godine. Borili su se protiv Frankovog režima u sklopu Internacionalnih brigada zajedno sa borcima iz različitih delova Evrope i Amerike. Pretpostavićete da odatle dolazi i naziv ulice Internacionalnih brigada na Vračaru.

Broj Jugoslovena u Španiji nije bio mali, oko 1.500 je učestvovalo u borbama, veliki broj njih je poginuo, a mnogi su nakon Španije stigli u logore u Francuskoj. Takođe, postoje i ulice sa ličnim imenima tih boraca, neke od poznatijih su su Žikice Jovanovića Španca, Branka Krsmanovića, Veljka Vlahovića, Koste Nađa, Petra Drapšina...

Nadanuti putovanjima Don Kihota, nastavili smo potragu i stigli do Zemuna gde smo naišli na Servantesovu ulicu. Migel de Servantes (Miguel de Cervantes) najpoznatiji kao autor prvog modernog romana Don Kihot (Don Quijote), ali ne smemo zaboraviti i ne pominjati i njegove Uzorne novele (Novelas ejemplares) i Međuigre (Entremeses).

Kao i uvek, Servantes nam je proširio vidike i odveo nas je van Beograda, pravo u Šabac, gde smo naišli na još jednu ulicu sa njegovim imenom. Stigli smo i do Niša u kome se nalazi ulica ništa manjeg imena od Servantesa, ulica Garsija Lorke, jednog od najuticajnijih i najpopularnijih pesnika 20. veka.

Nismo želeli da se ovde završi naše putovanje. istražujemo i dalje, ali želimo da uključimo i vas. Ako imate informaciju ili zanimljivu priču o nekom mestu u Srbiji koje je u vezi sa Španijom i Hispanskom Amerikom, javite nam. Naš mejl je novinarskadh@gmail.com.