Refleho preporučuje…

Najbolje španske romane 20. veka

Priredila: Marija Gudurić

Izvori: www.laguna.rs i Reflejo verano 2010 (http://www.drustvohispanista.rs/e-casopis.htm)

Lagunina edicija Najbolji španski romani druge polovine 20. veka je rezultat želje da se predstave dela koja su predstavljala pomak u proznom stvaralaštvu španskih pisaca, ali i dela koja mogu da izazovu pažnju i zanimanje naše čitalačke publike. Teme su raznovrsne i dela se žanrovski razlikuju. Idu od istorije, satire, egzotike do epske fantastike. Zajednički im je odnos prema stvarnosti Španije, njenoj istoriji, sadašnjosti i budućnosti – rekao je za Refleho prof. dr Dalibor Soldatić (intervju sa prof. dr Soldatićem čitajte u Reflehu, izdanje verano 2010).

Tamo gde su žene (Donde las mujeres) – Alvaro Pombo (Álvaro Pombo)

Prevod: Jasmina Nikolić

Duboka i potresna priča o naizgled samodovoljnim ženama, suvišnim muškarcima, ljudima koji svesno i slobodno biraju svoj put i drže ga se do kraja. Junakinja, najstarija ćerka u porodici, kroz niz događaja i otkrivanje jedne porodične tajne, otkriva pravo lice mistifikovanih stanovnika tog utvrđenja za koje je mislila da su superiorna bića.

Istina o slučaju Savolta (La verdad sobre el caso Savolta) – Eduardo Men dosa (Eduardo Mendoza)

Prevod: Jasmina Nikolić

U romanu u kojem niko nije onaj za koga se izdaje, gde se ispod površine neizmernog prijateljstva, drugarstva i ljubavi kriju spletke, prevare i izdaje, preneti smo u grozničavu atmosferu prve polovine XX veka, u Španiju koja je tek na pragu velikih istorijskih iskušenja. Istina o slučaju Savolta uvodi čitaoca
u mračni svet radničkih anarhističkih pokreta.

Znaci identiteta (Señas de identidad) – Huan Gojtisolo (Juan Goytisolo)

Prevod: Dalibor Soldatić

Tragajući za sopstvenim identitetom, Alvaro Mendiola, španski izgnanik u Parizu, fotograf u svetskoj novinskoj agenciji, lista porodični album i rekonstruiše portret španske građanske porodice, krvavi građanski rat, studentske godine, veliki štrajk u Barseloni 1951. godine, život ilegalaca, izgnanstvo, preispitujući istovremeno i sopstveni stvaralački rad.

Zatvoreno polje (Campo Cerrado) – Maks Aub (Max Aub)

Prevod: Igor Marojević

Ovaj roman, predstavlja priču o životu mladog Katalonca Rafaela Lopeza Seradora. Rafael kreće vozom iz malog mesta u blizini Valensije u Barselonu pred početak španskog građanskog rata. U novom gradu pronalazi uzburkanu p olitičku atmosferu, dijalektička i fizička sučeljavanja, nacionaliste, an arhiste, falangiste, ministre i

šougerle. Njegova lutanja dovešće ga u kontakt sa silama koje će uništiti Republiku i odrediti krvavi tok španskog građanskog rata.

Don Huan (Don Juan) – Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo Torente Ballester)

Prevod: Ana Marković

Rođen kao Andalužanin, a Galisijac po opredeljenju, Torenteov Don Huan oseća se pre svega kao Tenorio – veoma je veran porodici i tradiciji. Uvek je u društvu Leporela, đavolka koji se skriva pod maskom naklonosti ka teologiji i redovnicima. Svuda ga prati i Sonja, lepa crvenokosa Šveđanka. Os uđen da živi sve dok ima ljudi koji veruju u njegovo postojanje, obitava na nestalnom rubu između čarolije i sna.

Zaboravljeni kralj Gudu, prvi deo (Olvidado rey Gudú) – Ana Marija Matute (Ana María Matute)

Prevod: Igor Marojević

Naslovni junak ovog dvotomnog romana, kralj srednjovekovne države Olar, smeo je, lukav, neumoljiv i vrlo uspešan vladar, ali nije u stanju da voli. Ove mogućnosti ga lišava državni vrač i učitelj, kako bi Gudu u vladanju imao što manje prepreka. Međutim, ako mu je u ratovima pomogao da znatno proširi granice kraljevine koju je nasledio od svog oca Volodiosa, nedostatak osećanja se okrenuo protiv Gudua ubrzo pošto se on oženio lepoticom, detinjastom princezom.

Zaboravljeni kralj Gudu, drugi deo (Olvidado rey Gudú) – Ana Marija Matute (Ana María Matute)

Prevod: Igor Marojević

Izuzetno maštovita radnja smeštena je u srednji vek i pripoveda o postanku i širenju kraljevstva Olar. Mnoštvo likova, pejzaža i avantura prepliću se pred očima čitaoca u zapletu koji se nosi sa večnim temama: željom za moći i osvetom, nepoznatim, strahom, zadovoljstvom osvajanja, ljubavlju i nežnošću. Zaboravljeni kralj Gudu je poput priče za decu koja je namenjena odraslima, knjiga o istoriji čoveka.

Agire, gnev božji (La aventura equinoccial de Lope de Aguirre) – Ramon H. Sender (Ramón J. Sender)

Prevod: Dalibor Soldatić

Agire, gnev božji je veličanstvena freska o osvajanju Novog sveta i potrazi za mitskim Eldoradom u bespućima Amazonije, o tragičnom susretu Zapada s „tužnim tropima“, devičanski nedirnutim svetom južnoameričkih Indijanaca. Kroz ovaj nezaboravni roman-hroniku promiču halucinantni likovi Lopea de Agirea – konkistadora, buntovnika i tiranina – nestvarno lepe donje Ines, tanane devojčice Elvire i niza drugih.

Igre poznog doba (Juegos de la edad tardía) – Luis Landero (Luis Landero)

Prevod: Ana Marković

Ovaj roman je neobična pripovest o vrtoglavoj igri čežnje, mašte i potrage za identitetom sitnog kancelarijskog službenika koji, prepušten monotoniji svakodnevice, bez prijatelja i iskrene ljubavi, u nekoj vrsti nehotičnog unutrašnjeg izgnanstva, daleko od vreve sveta i velikog grada koji ga okružuje, nenadano oživljava mladalačke snove i maštanja, ispredajući složenu i zavodljivu mrežu obmane koja će dostići neslućene razmere.

Belver Jin (Bélver Yin) – Hesus Ferero (Jesús Ferrero)

Prevod: Dalibor Soldatić
Kini neponovljivog rafinmana i čulnosti, okruženi tajnim sektama i obrednim zločinima, žive Belver Jin i Nitija Jang, brat i sestra ujedno ljubavnici. Povezani su neraskidivim vezama, kao dva dela jednog istog tela, lice i naličje jednog jedinstvenog bića, sveti simbol jedinstva. Autor je ispevao pesmu slobodi, pravu na maštanje, na društveno neprihvatljive seksualne odnose i ljudski život kao pustolovinu i rizik, odbacujući istovremeno tradicionalne filozofske dogme i doktrine.

Hronika o zapanjenom kralju (Crónica del rey pasmado) – Gonsalo Torente Baljester (Gonzalo Torrente Ballester)

Prevod: Dalibor Soldatić

U davnoj prošlosti španskom kralju se prohtelo nešto neobično, što je izazvalo veliku gužvu na dvoru i duge i oštre rasprave među sveštenstvom, moralistima, inkvizitorima i dvorjanima: poželeo je da svoju suprugu, kraljicu, vidi nagu. Budući nečuvena, ta želja postaje predmet rasprava među kraljevim podanicima i među narodom.