Refleho preporučuje:

10 najpoznatijih i najnagrađivanijih 

hispanskih filmova

Jelena Nađ

Tajna u njihovim očima  (El Secreto de sus Ojos),  Huan Hose Kampanelja (Juan José Campanella), Argentina, 2009.

Film je režiran po detektivskom romanu La pregunta de sus ojos, Eduarda Saćerija (Eduardo Sacheri), objavljenom 2005. Radnja filma je smeštena u 1999. Godinu, kada penzionisani federalni agent odlučuje da napiše roman ne bi li se oslobodio sećanja na nerešene slučajeve ubistva koja ga progone. Pored brojnih nagrada koje je „pobrao” na filmskim festivalima širom sveta, ovaj film je Argentini doneo i drugog po redu  Oskara za najbolji strani film, a ujedno je i jedan od najtiražnijih u istoriji argentinske kinematografije.

Sirotište (El Orfanato), Huan Antonio Bajona (Juan Antonio Bayona) i Giljermo del Toro (Guillermo del Toro), Španija, 2007.

Mnogi ovaj horor film, prvenac režisera Bajone, porede sa meksičko-španskim ostvarenjem Faunov lavirint (El Laberinto del Fauno), jer je radnja oba filma smeštena u Frankovu epohu, u mračano doba Španske istorije. Po premijeri, šest nedelja je bio na vrhu top liste najgledanijih filmova. Glavnu ulogu tumači Belen Rueda (Belén Rueda), koja se već proslavila ulogom Lusije u popuarnoj TV seriji Seranovi (Los Serrano) i u filmu Unutrašnje more (Mar adentro).

More iznutra, peveden još i kao Život je more i Unutrašnje more (Mar adentro), Alehandro Amenabar (Alejandro Amenábar), Španija, 2004.

Sa osvojenih 14 Nagrada Goja, film Mar Adentro predstavlja najnagrađivaniji španski film na Festivalu Goja. Premijera je održana istog dana u Španiji i Italiji, a tri meseca pre same premijre, reditelj Alehandro Amenabar je u medijima objavio sliku ostarelog i proćelavog Havijera Bardema (Javier Bardem), koji tumači glavu ulogu, kako bi se ljudi navikli na takvu njegovu pojavu, kako bi tokom filma punu pažnju posvezili njegovoj glumi, a ne šminki. Pored Havijera, u filmu se pojavljue i lepa Belen Rueda. Kada su je pozvali da je obaveste da je dobila ulogu, Belen je prekinula vezu, misleći da se neko sa njom šali. Film je sniman po istinitom događaju o čoveku po imenu Ramon Sampedro (Ramón Sampedro), koji je nakon nezgode pri skoku u more ostao paralizovan i 25 godina se borio za pravo na eutanaziju. Kritičari smatraju da ovaj film nosi dvosmislenu moralnu poruku i predstavlja loš uzor za ljude sa invaliditetom.

Dnenik motorcikliste (Diarios de Motocicleta), Volter Sales (Walter Salles), Argentina, 2004.

Film predstalja dramatizaciju dnevnika revolucionara Ernesta Če Gevare (Ernesto Che Guevara) i Alberta Granada, (Alberto Granado) koje su pisali tokom svog proputovanja kroz Južnu Ameriku 1952. godine. U nekoliko scena u filmu, jasno se vidi da je Gael Garsija Bernal (Gael García Bernal), koji tumači lik Čea,  onizak i sitne građe, a postoji i dosta fotografija koje pokazuju da je Gevara bio fizički krupan. Zbog ovog i drugih detalja, čini se da je lik Čea u ovom filmu prilično pojednostavljen, ako ne i idealizovan. Film odaje utisak površnosti jer se samo dotiče teme iz života ovih revlucionara, ali u nju dublje ne zalazi, uprkos dvosatnom trajanju.

I tvoju mamu takođe (Y Tu Mama También), Alfonso Kuaron (Alfonso Cuarón), Meksiko, 2001.

Simbol moderne meksičke kinematograije, nominovan za Oskara za najbolji scenario. Zanimljivo je da nije sniman po scenama, već u kontinuitetu - ceo film odjednom. Glavne uloge tumače Diego Luna i Gael Garsija Bernal, koji su prijatelji iz detinjstva u privatnom životu, kao i u ovom flmu. Upravo iz tog razloga, kako sami tvrde, najteže im je palo snimanje scena u kojima se njih dvojica strasno ljube.

U muzičkoj podlozi filma posebnu popularnost je dobila pesma  Si no te hubiras ido, Marka Antonija Solisa (Marco Antonio Solís).

Sve o mojoj majci (Todo sobre mi madre), Pedro Almodovar (Pedro Almodóvar), Španija, 2000.

Po glasovima gledalaca, ova snažno emotivna drama predstavlja najbolji španski film iz decenije 90-ih. Pored toga, dobitnik je sedam Nagrada Goja, kao i Oskara za najbolji strani film. Kroz film pratimo psihiloški razvoj likova, od kojih svaki ima bitan udeo u radnji. Dobro je poznat Almodovarovo umeće da manipulise emocijma gledalaca, čineći ih kadikad da se smeju i plaču uz isti film. U ovom remekdelu, on nam dočarava ženu kao biće koje stvara i živi u sopstvenom univerzumu, gde glavnu reč daje ulozi žene kao majke.

Pasji život (Amores Perros), Alehandro Gonsales Injaritu (Alejandro González Iñárritu), Meksiko, 2000.

Ovaj film se ubraja među 50 najboljih ostvarenja hispanoameričke kinematografije svih vremena. To je prvenac režisera Alehandra Gonsalesa Injaritua, koji zajedno sa 21 gram (21 gramos) i Vavilon (Babel) čini takozvanu Trilogiju smrti (Trilogía de la muerte). Ujedno, ovo je i prvi film u kome je glumio Gael Garsija Bernal i koji mu je poslužio kao „odskočna daska” za internacionalnu karijeru.

Jagoda i čokolada (Fresa y chocolate), Tomas G. Alea (Tomás G. Alea), Kuba, 1993.

Samo nekoliko meseci nakon premijernog prikazivanja, ovaj film izazvao je pravu senzaciju najviše zbog tabu teme o homoseksualnosti, kojom se bavi. Njegov kvalitet potvrđuju brojne nagrade na filmskim festivalima, pre svega Nagrada Goja iz 1995. za najbolji strani film na španskom jeziku i nominacija za Oskara u kategoriji najboljeg stranog filma za 1994. godinu.

Zvanična verzija (La Historia Oficial), Luis Puenso (Luis Puenzo), Argentina, 1985.

Prvi film koji je Argentini doneo Oskara i Zlatni Globus i jedini koji je dobio obe nagrade, u kategoriji najboljeg stranog filma.

Početi iznova (Volver a empezar), Hose Luis Garsi (José Luis Garci), Španija, 1982.

Ovaj bezvremeni klasik je prvi  španski film koji je osvojio Oskara. Posebno je cenjen među starijim generacijama, ali kako se može uočiti na internet  forumima, mlađi gledaoci takođe gaje simpatije prema osećajnoj i realističnoj priči ovog filma. Ono što njegovi obožavaoci ističu je otmen i ubedljiva gluma likova, kao i divne, nostalgične slike i sećanja jednog čoveka koji se vraća u svoj rodni grad. Ipak, kritike navode da je radnja filma preterano  jednostavna.