Svi hispanski nobelovci
Armando Antonio Romero i Milica Milosavljević
Prevod sa španskog: Jelena Jovanović
Hose de Ećegeraj i Eisagire (1832-1916, José de Echegaray y Eizaguirre, Španija)Dobitnik Nobelove nagrade ze književnost 1904. Pored svog uspeha u literaturi, Ećegeraj je bio renesansni čovek, bavio se inženjerstvom, matematikom i dramaturgijom. Štaviše, smatrao se najuticajnijim španskim matematičarem 19. veka. Bio je produktivan do svoje smrti, a sa 83 godine rekao je:
„Ne mogu da umrem, jer ako ću da napišem svoju Osnovnu enciklopediju matematičke fizike, treba mi najmanje 25 godina.“
Santijago Ramon i Kahal (1852-1934, Santiago Ramón y Cajal, Španija)
Dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1906. Verovatno najuticajniji španski pronalazač u istoriji. Njegovi radovi su pomogli da se stvori nova disciplina: neurologija i predstavljali su krucijalni dokaz ćelijske teorije.
„Mozak je svet koga čine brojni neistraženi kontinenti i velika prostranstva nepoznate teritorije.“
Hasinto Benavente (1866-1954, Jacinto Benavente, Španija)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1922. Kao dramaturg, upustio se u skoro sve dramske rodove. Njegovo delo je bilo bitan pomak u odnosu na Ećegarajin melodramatizam, jer se približavalo ruralnim i gradskim ambijentima sa kostumbristikčkim stilom.
„Naučimo da oprostimo u životu nakon što nam je samima bilo potrebno da nam mnogo oproste.“
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1956. Njegovo najpoznatije delo Platero i ja (Platero y yo, platero – vrsta malog magarca) pripada prvoj fazi njegovog stvaralaštva – osećajnoj. Prati je intelektualna faza sa njegovog putovanja u SAD. Poslednja je samodovoljna faza, proizvod njegovog egzila u Puertoriko posle Španskog građanskog rata.
„Ako ti daju išrafiran papir,okreni drugu stranu.“
Visente Alešandre (1898-1984,Vicente Aleixandre, Španija)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1977. Pripadao je grupi pesnika Generacije 27 i dobitnik mnogih španskih nagrada za književnost. Iako je bio levičarskog političkog opredeljenja, nije napustio Španiju posle građanskog rata, čak je dobijao nagrade u ovom periodu.
„Biti odan samom sebi je jedini način da budemo odani drugima.“
Kamilo Hose Sela
(1916-2002, Camilo José Cela, Španija)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1989. Sa svojim delom Porodica Paskuala Duartea
(La familia de Pascual Duarte) započeo je novi stil u književnosti –tremendizam (tremendo – užasan, strašan), koji oslikava realnost u svoj njenoj sirovosti. Njegovo najpoznatije delo Košnica (La Colmena) je bilo cenzurisano zbog erotskih scena sve dok Manuel Fraga Iribarne (Manuel Fraga Iribarne), ministar informacija i turizma frankističke vlade, nije lično odobrio njegovo štampanje.
„Postoje dva tipa ljudi: oni koji prave istoriju i oni koji joj podležu.“
Dobitnik Nobelove nagrade za kniževnost 1982. Komplikovan život, pun srećnih i veoma teških epizoda, ostavio je dubok trag u srcu. Putem magičnog realizma vodi nas kroz zadivljujuć svet u kojem bez zadrške opisuje svoju strast i bol, osvrćući se pre svega na ljubav i samoću.
„Najgori oblik patnje za nekom osobom je sedeti pored nje i znati da nikada nećeš moći da je imaš.“
Dobitnik Nobelove nagrade 1971. U fascinantnom opusu dela obeleženim usudnim životom, majstorski se prepliću opis njegovog ličnog života, njegovih ironija, ljubavi i bolnih odricanja. Zahvaljujući svom dubokom, ironičnom i elokventnom pripovedanju priznat je za jednog od dvadeset šest najznačajnijih autora književnosti zapada svih vremena, pa i više od toga, za „najvećeg pesnika 20. veka, ne samo na španskom jeziku, već uopšte“ od strane samog Garsije Markesa.
„Za moje srce su dovoljne tvoje grudi, za tvoju slobodu su dovoljna moja krila.“
Gabrijela Mistral (1889-1957, Gabriela Mistral, Čile)
Dobitnica Nobelove nagrade 1945. Fascinirala je čitaoce svojim pričama koje obiluju strašću, ljubavlju i bolom. Bila je veliki pobornik prosvetiteljstva i obrazovanja u svojoj zemlji. Svoj živo t je posvetila deci, iako ih sama nije imala.
„Budućnost dece je uvek danas. Sutra će biti prekasno.“
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1967. Ljubav prema svojoj zemlji i korenima uticala je na njegov profesionalni razvoj koji, koristeći magični realizam, u svom delu opisuje domorodačku (indijansku) mitologiju, kao sredstvo borbe protiv potla čivanja seljaka iz njegovog naroda. U delu su prisutni glasovi i lica beščašća i nepravde, ali u kontekstu surove kolonijalne eksploatacije.
Citat: „Prislonivši uši na živu mapu tvoje zemlje koju nosim ovde, ovde na svojim rukama, čujem zvuk tvojih zvona, treperenje tvojih zvezda.“
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1990. U njegovom delu nailazimo na obilje stilova, svih razvijenih sa podjednakim umećem. Istražujući nadrealizam i egzistencijalizam često se obazire na svoju opsednutost begom od vremena, što je rezultiralo stvaranjem tehnike poznate pod imenom prostorna poezija, koja je u suprotnosti sa vremenskom i poezijom diskursa.
„Uvek stoj iza čoveka koji puca i ispred čoveka koji sere. Tako ćeš uvek biti sačuvan od metaka i govana.“
Mario Vargas Ljosa (1936, Mario Vargas Llosa, Peru)
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. Oprobao se u nizu književnih rodova. Važna odlika njegovog dela je eksperimentisanje, zbog čega slovi za majstora novelističke strukture, u kojoj je imao i zapaženu ulogu kao inovator u domenu pripovedačke tehnike i stila. Njegovo delo pokazuje najrazličitije odlike, od humora i komičnosti do tragične kulminacije.
„Piše se da bi se popunile praznine, radi osvete realnosti, protiv okolnosti,“ rekao je, ukazujući na to da je veliki deo njegovog opusa zasnovan na iskustvima iz ličnog života.
Нема коментара:
Постави коментар