Pejzaži neurona

Izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU

Autor: Anita Dervišovski

Izložba Pejzaži neurona predstavlja kolekciju naučnih skica nervnog sistema mozga koje su potekle iz laboratorija čuvenih španskih, evropskih i američkih neurologa. Svetlost dana ugledale su 23. oktobra u galeriji Instituta Servantes i Galeriji nauke i tehnike SANU. Na izložbi možete pogledati pedeset digitalnih fotografija i dvadeset faksimila. Radove potpisuju mnogobrojni španski i evropski naučnici poput Santjaga Ramon i Kahala, Goldija, Alchajmera, Vajsmana, Lihtmana, Laure Lopes Maskarake itd. Laboratorije iz čitavog sveta i Institut Ramon i Kahal iz Madrida omogućili su, svojim bogatim kolekcijama skica i fotografija, da ove neobične predele posete ne samo stanovnici Čikaga, Brazila i Barselone već i naši sugrađani. 

Svaki predeo propraćen je odgovarajućim naučnim tekstom i objašnjenjem, ali se možete susresti i sa fascinantnim lirskom doživljajima španskog naučnika Ramon i Kahala:
- Kao entomolog u lovu na leptirove privlačnih boja, moja pažnja pratila je, u vrtu sive supstance, ćelije osetljivih i elegantnih oblika, misteriozne leptirove duše čiji treptaj krila možda nikad neće razjasniti tajnu mentalnog života(...). -
Ovim prilično neobičnim spojem umetničkog doživljaja i naučne skice izložba bi se mogla dopasti i osobama koje se nimalo ne razumeju u neurologiju.

Inače, izložba je organizovana povodom stogodišnjice dodele Nobelove nagrade naučniku Ramon i Kahalu. Ovaj španski genije iz Navare bio je lekar, specijalista histologije i mikroskopska proučavanja u oblasti anatomske patologije. Nobelova nagrada za medicinu dodeljena mu je daleke 1906. godine za otkriće mehanizama i i veza koje spajaju ćelije nervnog sistema- neurone. Njegova čuvena doktrina neurona predstavlja revolucionarno otkriće koje će u potpunosti promenili tok i razvoj ondašnje neurologije. Pored nauke privlačilo ga je i slikarstvo a okušao se i pisanju naučnofantastičnih priča pod pseudonimom Dr Bakterija.

Crteži i fotografije pejzaža nose u sebi oblike i strukture apstraktnog slikarstva. Ako se potpuno prepustite ovim mikropredelima i zaboravite na njihove naučne aspekte, sigurno je da će vas imaginacija odvesti u svet boja i linija nekog dela Vasilija Kandinskog ili Kazimira Maleviča. Ako imamo u vidu bezbrojne sličnosti između apstraktnog slikarstva  i fotografija i skica sa izložbe, mogli bismo reći da one odražavaju i emociju i trenutak lucidnosti naučnika koji vizuelnim dopire do sopstvenog mikrokosmosa. Kandinski je stizao od duhovnog ka umetnosti (o čemi govori i njegovo delo Od duhovnog ka umetnosti), a osnovno pitanje koje bi trebalo da postavimo sebi posle ove avanture kroz pejzaže neurona je: Da li i naučnik polazi od duhovnog ka nauci?

Ovakva i slična pitanja možete postavljati sebi i drugima do prvog decembra jer će tog dana ova neuralgična kolekcija otputovati u susednu nam Mađarsku.