Pejzaži neurona

Izložba u Galeriji nauke i tehnike SANU

Autor: Anita Dervišovski

Izložba Pejzaži neurona predstavlja kolekciju naučnih skica nervnog sistema mozga koje su potekle iz laboratorija čuvenih španskih, evropskih i američkih neurologa. Svetlost dana ugledale su 23. oktobra u galeriji Instituta Servantes i Galeriji nauke i tehnike SANU. Na izložbi možete pogledati pedeset digitalnih fotografija i dvadeset faksimila. Radove potpisuju mnogobrojni španski i evropski naučnici poput Santjaga Ramon i Kahala, Goldija, Alchajmera, Vajsmana, Lihtmana, Laure Lopes Maskarake itd. Laboratorije iz čitavog sveta i Institut Ramon i Kahal iz Madrida omogućili su, svojim bogatim kolekcijama skica i fotografija, da ove neobične predele posete ne samo stanovnici Čikaga, Brazila i Barselone već i naši sugrađani. 

Svaki predeo propraćen je odgovarajućim naučnim tekstom i objašnjenjem, ali se možete susresti i sa fascinantnim lirskom doživljajima španskog naučnika Ramon i Kahala:
- Kao entomolog u lovu na leptirove privlačnih boja, moja pažnja pratila je, u vrtu sive supstance, ćelije osetljivih i elegantnih oblika, misteriozne leptirove duše čiji treptaj krila možda nikad neće razjasniti tajnu mentalnog života(...). -
Ovim prilično neobičnim spojem umetničkog doživljaja i naučne skice izložba bi se mogla dopasti i osobama koje se nimalo ne razumeju u neurologiju.

Inače, izložba je organizovana povodom stogodišnjice dodele Nobelove nagrade naučniku Ramon i Kahalu. Ovaj španski genije iz Navare bio je lekar, specijalista histologije i mikroskopska proučavanja u oblasti anatomske patologije. Nobelova nagrada za medicinu dodeljena mu je daleke 1906. godine za otkriće mehanizama i i veza koje spajaju ćelije nervnog sistema- neurone. Njegova čuvena doktrina neurona predstavlja revolucionarno otkriće koje će u potpunosti promenili tok i razvoj ondašnje neurologije. Pored nauke privlačilo ga je i slikarstvo a okušao se i pisanju naučnofantastičnih priča pod pseudonimom Dr Bakterija.

Crteži i fotografije pejzaža nose u sebi oblike i strukture apstraktnog slikarstva. Ako se potpuno prepustite ovim mikropredelima i zaboravite na njihove naučne aspekte, sigurno je da će vas imaginacija odvesti u svet boja i linija nekog dela Vasilija Kandinskog ili Kazimira Maleviča. Ako imamo u vidu bezbrojne sličnosti između apstraktnog slikarstva  i fotografija i skica sa izložbe, mogli bismo reći da one odražavaju i emociju i trenutak lucidnosti naučnika koji vizuelnim dopire do sopstvenog mikrokosmosa. Kandinski je stizao od duhovnog ka umetnosti (o čemi govori i njegovo delo Od duhovnog ka umetnosti), a osnovno pitanje koje bi trebalo da postavimo sebi posle ove avanture kroz pejzaže neurona je: Da li i naučnik polazi od duhovnog ka nauci?

Ovakva i slična pitanja možete postavljati sebi i drugima do prvog decembra jer će tog dana ova neuralgična kolekcija otputovati u susednu nam Mađarsku.
 

Katalonski Videoples hipnotisao beogradsku publiku

Autor: Milica Milosavljević

Ples je usmeren na osećanja, impulse, na reakcije koje dolaze "iz stomaka". Upravo je to suština videodanza ostvarenja.
 
Festival Videodanza (Videoples), u organizaciji katalonskog filmskog udruženja NU2' S (nudos- nagi), predstavljen je beogradskoj publici 10. i 11. oktobra, u okviru ovogodišnje Belgrade Dance Screen manifestacije. Posetioci su imali priliku da u galeriji Instituta Servantes uživaju u kratkometražnim filmovima posvećenim plesu.

Ljubiteljima muzičkih, filmskih i pozorišnih dešavanja, oktobar u Beogradu i ove godine donosi iznenađenja. U okviru Belgrade Dance Screen manifestacije, koja već drugu godinu zaredom predstavlja baletske trupe iz celog sveta, ples je prenesen na veliko platno. Naime, gost manifestacije bilo je katalonsko udruženje NU2'S sa svojim festivalom Videodanza, tokom koga su u Institutu Servantes prikazane projekcije kratkometražnih filmova, iliti videoplesova.

Program od osam videoplesova bio je podeljen u dva dana (10. i 11. oktobar), od kojih je drugi bio rezervisan samo za ostvarenja španske rediteljke Isabel Rokamore (Isabel Rocamora), zbog njihove izuzetne i nesvakidašnje umetničke vrednosti.

 

 

Nuria Font (Núria Font), predstavnik i kustos ovog festivala, a ujedno direktorka Udruženja NU2'S i rediteljka, uspela je da pre početka svake projekcije videoplesa, na suptilan i nenametljiv način, uvede gledaoce u njegovu sadržinu. Svoju ulogu ambasadora novog kinematografskog pravca potvrdila je i otvaranjem diskusija na temu videoplesa nakon oba dana projekcije. Osim toga, bila je više nego otvorena da sa svakim gledaocem nasamo porazgovara, te je iz jedne takve situacije nastao intervju koji sledi...

 

Iz ugla direktorke Udruženja NU2's i osobe koja je najupućenija u cilj projekta videodanza, kako biste definisali razliku između videodanza ostvarenja i "normalnih" filmova, u smislu komunikacije sa filmskom publikom?

 

Naravno da su potpuno različiti. Naviknuti smo na kulturu definisnu racionalnim svetom i upotrebom jezika, pisanom i izgovorenom rečju, stoga upravo to uzimamo kao referencu u shvatanju umetnosti. S druge strane, svi smo mi, ili makar većina nas, ovisnici muzike, a muzika je jedan način neverbalne komunikacije. Istina je da se racionalno nalazi u reči, ali isto tako smo sposobni da se preusmerimo na druge sisteme. Postoje ljudi koji muziku mogu ceniti samo na osnovu reči, na osnovu poruke koju ona verbalno prenosi, ali ima i onih koji reaguju na neverbalne poruke. Ples se nalazi u ovom drugom domenu. Ples je usmeren na osećanja, impulse, na reakcije koje dolaze "iz stomaka". Upravo je to suština videodanza ostvarenja. Radi se o diskursu koji se ne razvija u racionalnom smeru, odnosno u smeru reči, kao što je slučaj sa većinom dela u internacionalnoj kinematografiji. Reči su u videoplesu svedene na minimum, rečenice su više apstraktne, te se poruka prenosi pokretom, svim simbolima koji se mogu telom izraziti . U ovim delima reči igraju manju ulogu u komunikaciji. Slično je u stvarnom životu- poruka se ne prenosi samo rečima, već i pokretom. 

 

Da li postoje neki preduslovi za stvaranje uspešnog videoplesa?

 

Preduslovi ne postoje jer je u svetu umetnosti bitna sama umetnost, a ne kalupi. Ne postoji određeni recept, već stvaralačka energija i kreativnost. Svi mi imamo različite sisteme vrednovanja. Istina je da su dela koja duže traju zauzimala bitnije mesto tokom godina, ali, po mom mišljenju, osnovni cilj umetničkog stvaralaštva je da delo uspostavi kontakt, da komunicira sa publikom. Takođe, u vrednovanju nekog dela često se vodimo sredstvima preko kojih se prenosi publici. Primer su filmovi visoke produkcije, koji se obično dosta vrednuju. Međutim, visoka produkcija ne mora da garantuje umetničku vrednost. Nedavno sam u okviru jednog brazilskog festivala niskobudžetnih filmova videla delo u kome je prikazano ljudsko telo u fragmentima, ali sa veoma delikatnim i predivnim načinom snimanja. Mada je sniman kućnom kamerom, ispred zida na kome je okačeno ogledalo, taj film je veličanstven. Sa tako malo sredstava, rediteljka je postigla svoj cilj. Takođe, videla sam veliki broj videoplesova, u kojima se pokretu na različite načine posvećuje pažnja. Tako je i u okviru Videodanza festivala svaki reditelj pristupao zadatku koristeći različite vrste umetnosti. Neki filmovi sadrže samo ples ili samo pokret. Primer je film 120 stepeni (120 grados), reditelja Huanha Fernandesa (Juanjo Fernández), gde samo pomeranje glumca u svim smerovima ostavlja vrlo snažan utisak. Sa druge strane, u filmu Quelo de garatas, rediteljke Beatris Sanćes (Beatriz Sánchez), srećemo se sa potpunom ludosti, sa specifičnim pogledom na ples flamenko, predstvaljen kroz rotirajuće fotografije. 

 

S obzirom da ste prvi put u Beogradu, kakav su utisak na vas ostavili Srbi? Šta biste rekli o našoj neverbalnoj komunikaciji?

 

Srbi su veoma prijatni. Osim toga, prilično su mršavi. Za razliku od Španije, u Srbiji ima vrlo malo gojaznih ljudi.. i veoma su lepi, ali ozbiljni. Stekla sam utisak da svojim ponašanjem ne dozvoljavaju da se baš lako ostvari kontakt, što je za mene pomalo tužno. Tako nas naše kulture uslovljavaju u interakciji sa drugima. Kod Srba nije problem u tome da li se smeju ili ne, već u uzdržanosti.

 

Zbog toga, u filmovima sa igrom nekada primećujemo da je držanje ljudi prilično ukrućeno i to se vidi preko tela, što se prenosi i na platno. Sa druge strane, nekada je koreografija u filmu koja je prethodno osmišljena, sa više ili manje energije pokreta. Nekada je to više ili manje savršeno, ali u svakom slučaju, poruka se prenosi preko igre.

 

 

Za kraj, da li biste nam opisali, u nekoliko reči, vaš utisak o Beogradu?

 

Grad mi se vrlo dopao. Bilo mi je zadovoljstvo da boravim ovde, posebno zbog toga što sam prvi put ne samo u Beogradu, već i u Srbiji. Takođe mi se dopada balkanska tradicija, jer sam o njoj imala jednu spoljašnju sliku, daleku vremenom i prostorom. Zanimljiv mi je i život ovog grada. Prelepo je videti grad koji leži na dve reke, sa toliko drveća i slobodnog prostora. To je za mene vrlo egzotično. Najviše mi se svideo Zemun, pogotovo stari deo grada, koji je tako usko naseljen, sa kaldrmisanim ulicama i mnoštvom kafana, pogotovo onih kraj Dunava. Beograd ima puno interesantnih stvari koje treba videti i u kojima treba uživati. Iako sam u njemu provela malo vremena, bilo mi je jako prijatno. Naravno, poseban utisak mi je ostavilo to što ste mnogo ozbiljni. Mada, rekli su mi da se ljudi ovde opuste kada malo popiju, tako da vas prihvatam takve kakvi jeste.

 

Tako je protekao jedan oktobarski vikend 'razmene kulturnih dobara' u Beogradu...

 

Više informacija pronađite OVDE

 

Almodovar na Sinemaniji

Los abrazos rotos premijerno u Centru Sava i Spensu

Autor: Božidar Dimić

Posle niza filmova i nagrada, neverovatno je kako ovaj Španac i dalje svakim novim ostvarenjem intrigira publiku.
Kako je to imati vid pa ga izgubiti? Šta znači život bez najdraže? Zašto je nekada sve bilo svetlo, a danas nas guta tama? Novi film Pedra Almodovara Los abrazos rotos (Prekinuti zagrljaji) premijerno je prikazan u Madridu, 18. marta. Uz prisustvo svetskog džet-seta, Madrid je ponovo zasijao na karti svetske kinematografije. U Srbiji će premijeru ovog filma ljubitelji Almodovarovih ostvarenja imati prilliku da pogledaju u okviru programa Snemanije, u beogradskom Centru Sava (29. oktobar - 5. novembar) i novosadskom Spensu (31. oktobar - 7. novembar).

Penelope Krus, kao glavna glumica i "miljenica" Almodovara, briljira u ulozi Lene. Pored nje, tu su i Luis Omar u ulozi Matea Blanka i Harija Kejna, Blanka Portiljo kao Judit, Hose Luis Gomes kao Ernesto Martel i mnogi drugi. Sam Almodovar kaže da su oni ti koji su mu dopuštali da se svako jutro budi sa sigurnošću, i oni koji su udahnuli život celoj priči.

Radnja filma je na prvi pogled kompleksna i zamršena. Podeljena je u dve vremenske celine- nekad i sad, koje se prepliću. Sled događaja je nepredvidiv i svakim novim kadrom gledaoci, ali i glumci, saznaju nešto novo, neki detalj iz prošlosti, bitnu sitnicu koja im je promenila živote.

Hari Kejn, nekada Mateo Blanko, bio je filmski režiser koji je svoja dela uvek potpisivao pseudonimom. Radnja filma se razvija Harijevim prisećanjem dela iz prošlosti. Kao režiser, radio je na filmu Chicas y maletas (Devojke i koferi). Upoznaje Lenu, sekretaricu Ernesta Martela, i ona postaje glavna glumica filma koji će snimati. U nju se zaljubljuje, te zajedno odlučuju da pobegnu od sveta. Posle saobraćajne nesreće Lena umire, a Mateo gubi vid i menja svoje ime. Preuzima pseudonim kojim je potpisivao svoja dela - Hari Kejn.

- En todas mis películas hay un momento límite en que uno de los personajes principales, o los dos, mantienen un monólogo confesional. Y Los abrazos rotos no será una excepción- rekao je Almodovar u intervjuu za El País.

Posle niza filmova i nagrada, neverovatno je kako ovaj Španac i dalje svakim novim ostvarenjem intrigira publiku. Svi njegovi filmovi, pa i ovaj, ne liče jedni na druge, tačnije, ne liče ni na šta što je ikada napravljeno u svetskoj kinematografiji. Prekinuti zagrljaji je film koji definitivno ostavlja utisak, bio on pozitivan ili ne.

Oni koje je ovaj opis filma u grubim crtama zaintrigirao imaće priliku da najnovije od estravagantnih Almodovarovih ostvarenja odgledaju na Sinemaniji, u okviru koje će premijerno biti prikazan u Centru Sava (Beograd) i Spensu (Novi Sad).

Dobrodošli na let Refleho!

Autor: Sanja Panjesković

Video zapis sa prezentacije:

Let Reflejo 

Prezentacija časopisa Društva hispanista, pod nazivom Dobrodošli na let Refleho, održana je u okviru Dana evropske baštine, 17. septembra u Impuls holu, u saradnji sa Prirodnjačkim muzejem. Posetioci su imali priliku da sa pilotom, stjuardesom i ostalim članovima posade leta Refleho, dožive uzbudljivu avanturu na proputovanju kroz zemlje Hispanske Amerike. Realizaciju programa pomogla je Ambasada Meksika, čiji su predstavnici bili počasni gosti prezentacije.

U okviru programa Prirodnjačkog muzeja Vrele noći Hispanske Amerike, članovi novinarske sekcije Društva hispanista, u ulozi posade leta Refleho, poveli su posetioce na virtuelno putovanje kroz živopisne predele hispanskog sveta. Program putovanja je sledio sadržinu časopisa. Putem video zapisa, fotografija, muzike, poezije i dramskog izvođenja, publika je imala priliku da se upozna sa kulturnim bogatstvom Kube, Meksika, Perua, Urugvaja i Argentine.

 

Putnici Refleha su kroz virtualne oblake stizali do planiranih destinacija, sa kojima ih je upoznavala posada u autentičnim i lepršavim kostimima.

Osim prelaženja okeana, ovo je bilo i putovanje kroz vreme i prelazak u nove dimenzije postojanja, u kojima se stvarnost prepliće sa imaginarnim. Tako su pred posetiocima oživeli lideri meksičke i kubanske revolucije, drevna bića mitologije Uićol Indijanaca, svetovi onih koje vreme više ne broji, ali kojih se na Dan mrtvih sećaju svi Meksikanci. Stihovima Marija Benedetija, upućen je poslednji pozdrav ovom velikanu pisane reči, a igrajući Školice, po uputstvu Hulija Kortasara, uspeli smo da stignemo do „neba“. Nakon predstavljanja ekstremnih sportova, kojima egzibicionisti prkose prirodnim preprekama Perua, prisetili smo se Dušanovog stajanja na Anitinim leđima u argentinskoj predstavi After Sun, koju je u SKC-u izvela pozorišna sekcija Društva hispanista. Sa meksičke tradicionalne svečanosti posvećene San Markosu, sleteli smo u ne manje raspevanu atmosferu Santaninog koncerta u Beogradu, nakon čega su nas sportisti sa Univerzijade 2009. iz celog hispanskog sveta pozdravili srdačnim osmesima.

Okupljeni na sceni, svi članovi posade pozdravili su putnike koji su ih sledili na ovom šarenolikom putovanju. Sveukupnom utisku doprinela je autentična scenografija i nošnje, koje je za prezentaciju obezbedila Ambasada Meksika. Stoga je posebna zahvalnost na prisustvu i pomoći iskazana predstavnicima ove ambasade, na čelu sa njenom ekselencijom Mersedes Felisitas Ruis Sapatom.

Susret s novim civilizacijama izmamio osmehe

- Prezentacija je originalno osmišljena. Sve pohvale mladom i kreativnom timu, jer je uspeo da svoju pozitivnu energiju prenese na publiku i svima nam izmami osmehe- rekla je nakon prezentacije Stanislava Gajić (24), putnik na letu Refleho. Svi putnici su bezbedno sleteli u Srbiju, noseći sa sobom prelepe utiske i iskustva u susretu sa novim civilizacijama.

- Oduševila me je ideja da se sadržaj časopisa predstavi kao let avionom. Ovakva dešavanja treba podsticati, jer promovišu multikulturalnost i podstiču toleranciju - rekla je Vesna Ranković (27), posetilac prezentacije.

Kreativna radionica španskog jezika- La escuelita

Autor: Anita Dervišovski

U okviru manifestacije Dani evropske baštine, 20. septembra u Impuls holu, održana je kreativna radionica španskog jezika. 

Zahvaljujući  saradnji sa Prirodnjačkim muzejem i dobro organizovanom kulturno-umetničkom programu Vrele noći Latinske Amerike, mlade profesorke španskog jezika, članovi Metodološke sekcije Društva hispanista,  imale su priliku da svoje znanje približe deci uzrasta od 4 do 11 godina. Ovim kreativnim zamahom metodološke sekcije nastavljen je edukativni projekat Školica španskog jezika (La escuelita) započet u aprilu 2008. godine, sa ciljem da se u nastavni plan državnih škola uvede španski jezik.

Deci su na zanimljiv i dinamičnan način predstavljeni jezički sadržaji i strukture karakteristični za svakodnevni španski. Radionicu smo počeli kratkim dramskim dijalozima tokom kojih su polaznici naučili kako da se predstave i kako da predstave druge. Cilj je bio stvoriti što prijatniju i opušteniju atmosferu u kojoj bi deca bez ikakvih prepreka pokazala kreativnost i ideje, spremnost za saradnju sa vršnjačkom grupom. Već na samom početku smo dobili povratnu informaciju, deca su brzo reagovala na zahteve i savršeno naučila ove jezičke strukture. Kao rekvizite za ovu malu dramsku radionicu, koristili smo maske od kartona koje su predstavljale likove iz popularnih crtanih filmova, pa su tako mališani naučili i šta znači Correcaminos, Coyote, Pitufo, Hada del Bosque, Rosita Fresita...

Uz pomoć jednostavnih igara deca su naučila jezičke strukture za pozdravljanje, za izražavanje raspoloženja i emocija. Tokom radionice su se upoznali sa carstvom domaćih i egzotičnih životinja, uronili su u svet boja, progovorili neke osnovne reči kroz vesele dečje pesmice...

Igre kao što su školice, ćorave bake, igra loptom Arriba, abajo oduševile su i školarce i mlađu decu. Oni koji su vičniji crtanju i bojenju, učili su nazive boja i životinja kroz umetnički rad.

Radionicu je vodilo nekoliko koordinatorki koje su diplomirani profesori španskog jezika i iskusne u metodološkom radu sa grupama mlađih polaznika.

Na kraju kreativne radionice, slavili smo rođendan izabranom rođendanku, a poklon su svi dobili - diplomice za uložen trud i rad.

Dani hispanizma- projekat Društva hispanista

Autor: Jelena Krstić
 

Dani hispanizma u Beogradu je jedan od projekata Društva hispanista, na čijem su osmišljavanju radili članovi Kulturne sekcije Društva. Projekat obuhvata predavanja, radionice, sajam, projekcije filmova, pozorišnu predstavu i objavljivanje specijalnog izdanja časopisa.

Iako pripremljen, zbog trenutne finasijske situacije na globalnom nivou projekat nije realizovan ove godine. Kulturna sekcija Društva hispanista još snažnije i odlučnije radi na realizacije istog projekta u 2010. godini. U okviru ove manifestacije biće predstavljeni različiti sadržaji vezani za zemlje španskog govornog područja. Projekat je osmišljen tako da obuhvati više društvenih aspekata hispanskih država sa idejom da se one na taj način što potpunije predstave učesnicima i gostima. Jedan deo programa, koji obuhvata predavanja, radionice i sajam hispanskih zemalja, baviće se književno-jezičkom, političkom, istorijskom i zabavnom tematikom. Drugi deo će činiti pozorišna predstava, projekcije filmova i objavljivanje časopisa koji će imati izrazito umetnički karakter i čiji će cilj biti angažovanje studenata i podsticanje njihove kreativnosti.

Primarni ciljevi Dana hispanizma u Beogradu su:

- Promocija španskog jezika i bogate kulturne baštine zemalja u kojim je španski zvaničan jezik.

- Oslobađanje kreativnog duha mladih kroz radionice, pozorišnu predstavu i časopis, u čemu se ogleda multidisciplinarnost ovog projekta.

- Čvršće povezivanje organizacija i institucija koje se bave hispanistikom u zemlji, kao i pronalaženje načina za uspešnije i intenzivnije povezivanje sa kulturnim i obrazovnim institucijama hispanskih zemalja.

Día de la Hispanidad

Autor: Bojana Vujnić

Kristofor Kolumbo je na današnji dan, 12. oktobra 1492. godine, kročio na tlo današnje Amerike. Pod španskom zastavom stigao je do ostrva Guanahani u Karipskom moru čime je došlo do prvog kontakta između „dva sveta“, Evrope i Amerike. Nakon tog događaja počelo je kulturno i lingvističko mešanje između Španije i Amerike, koje se svake godine obeležava kao Dan hispanizma (Dia de la Hispanidad).

Počeci ovog praznika nalaze se u Španiji u XIX veku, kada je obeležena 400-godišnjica od Kolumbovog otkrića, ali ime Dan hispanizma dobija mnogo kasnije. Zbog velikog značaja koji ovaj dan ima za Španiju, 1958. praznik je proglašen za nacionalni i pored imena Dan Hispanizma dobija naziv Nacionalni praznik Španije (Fiesta Nacional de Espana). Uz svakogodišnje polemike da li je ovaj datum za slavljenje ili ne, i u zemljama Hispanske Amerike obležava se Kolumbovo otkriće, ali pod drugim nazivima. U tom delu sveta praznik je poznat kao Dan rasa (Dia de la raza), Dan otkrića Amerike (Dia del descubrimiento de America), u Kostariki kao Dan kultura (Dia de las culturas), dok su u Venecueli i Nikaragvi poslednjih nekoliko godina ti nazivi preinačeni u Dan otpora domorodaca (Dia de la rezistencia Indigena). Takođe, 12. oktobar se obeležava i u Sjedinjenim Američkim Državama pod nazivom Kolumbov dan (Columbus day).

Praznično raspoloženje se tog dana širi brojnim manifestacijama uz prikazivanje

nacionalnih nošnji, hrane i igara hispanskog naroda, a u nekim zemljama Kolumbovi spomenici su okruženi cvećem u čast njegovog podviga. Ceo oktobar, uz izložbe, pozorišne predstave i koncerte ume da bude posvećen ovom događaju koji je promenio čitav svet.

U Španiji su ulice svakog 12. oktobra rezervisane za veliku vojnu paradu. Smotra vojske priređuje se na Kolumbovom trgu u Madridu u prisustvu kraljevske porodice i najviših političkih predstavnika kako Španije, tako i drugih zemalja.

Vrele noći Kube

Autor: Milica Milosavljević

Ove godine, jedna od najkontraverznijih zemalja Hispanske Amerike – Kuba, obeležila je 50 godina pobede svoje slavne revolucije. Kulturna sekcija Društva hispanista je smatrala da ovaj jubilej ne sme proći neopaženo, stoga je organizovalo Veče Kube u njenu čast.

Smatrajući da jubilej ne sme proći neopaženo, Društvo hispanista je organizovalo Veče Kube u čast. 50 godina Kubanske revolucije. Tačnije, hispanisti su godišnjicu obeležili dvaputa! Tematsko veče se odigralo prvi put u junu, da bi se performans ponovio i na ovogodišnjim Danima evropske kulturne baštine.

Sam program obuhvatao je slideshow fotografija Kube i njenih stanovnika. Uz ređanje slika, išla je priča o zemlji koja tako lako pridobije ljubav svih koji se sa njom susretnu. Počelo se sa njenim geografskim zanimljivostima (npr. ona je najveće od 4.195 ostrva u arhipelagu), preko dinamične istorije (Kuba je nezavisnost proglasila dva puta: prvi put od španske vlasti 1902, a drugi od unutrašnje diktature 1989.) i još dinamičnijih ličnosti (Fidel Kastro, Hose Marti, Če Gevara, Nikolas Giljen…), da bi se, naravno, završilo uz muziku koja je njen glasnik u svetu. Milica i Dule, mladi muzičari (vokal i gitara) sa puno duše su izveli Dos gardenias para ti i Comandante Che Guevara, i stvorili atmosferu koja je savršeno išla uz dobar Cuba libre.

Na kraju večeri, učesnici su podelili poklone onima koji su se istakli svojim poznavanjem kulture Kube.

Zaključak je da ako ne mozete da posetite ovu karipsku zemlju, onda bar dodjite, zatvorite oči i sanjajte sa nama…. 

Kuba - pravi smer

Nekoliko puta u godini, Društvo hispanista organizuje tematske večeri zemalja španskog govornog područija. Na ove dogadjaje su dobrodšli svi koji se interesuju za hispanski svet ili koje zanimaju drugačije stvarnosti. Ako je čovek bogat koliko jezika zna, onda su večeri hispanskih zemalja definitivno korak u pravom smeru. :-)