Reflejo

Reflejo
Revista de la Asociacion de los Hispanistas

среда, 7. децембар 2011.

Daleki geografski, bliski po mentalitetu


Meksički antropolog Tzamn Arijas

o sličnosti između Srbije i Meksika

Autor: Jelena Nađ

Prevod: Jelena Kovač

Tzamn Arias, mladi antropolog iz Meksika, iz radoznalosti da otkrije misteriju Balkana, dolazi u Srbiju kako bi je izbliza upoznao. Razlog više za njegovu posetu bila je i činjenica da mnogi ljudi u njegovoj zemlji ne poznaju stvarnost ovog dela sveta. U ovom intervjuu, Tzamn nam otkriva svoje utiske.

- Koji je bio motiv tvog dolaska u Srbiju i šta je tokom te posete ostavilo na tebe najjači utisak?


Razlog mog putovanja u Srbiju bilo je naročito interesovanje za upoznavanje kulture Balkana. Sve je počelo sa projektom koji sam radio na fakultetu. Izabrao sam sukob u bivšoj Jugoslaviji za temu, a da pritom nisam znao ništa o tome. Shvatio sam da u mojoj zemlji ima mnogo ljudi koji ni ne znaju gde je Srbija, zbog čega sam odlučio da kupim neke knjige o njenoj istoriji i geografiji, kao i romane autora sa tog područja. Činilo mi se sve interesantnijim i neobičnijim, te sam odlučio da odem u Srbiju na dva meseca, a ono što me je najviše iznenadilo su ljudi. Većina ljudi u Meksiku kada čuje nešto o Srbiji pomisli na rat, ustvari, Meksiko je zemlja sa više nasilja. Uostalom, ljudi u Srbiji su ljubazniji nego u mnogim drugim delovima Evrope.


- Imao si prilike da se upoznaš sa svakodnevnim životom ljudi u Srbiji, naročito mladih, učenika, studenata. Da li bi mogao da napraviš paralelu?


Društveni život mladih je sličan, a razlika postoji u bezbednosti i u klimi. Učenici i studenti idu u kafiće u blizini škola, vikendom idu da plešu, idu u bioskop. Za razliku od Srbije, u Meksiku nema snega, tako da zimski meseci ne utiču toliko na aktivnosti mladih, pa mogu više da izlaze. Nažalost, poslednjih godina nasilje u Meksiku se povećalo i promenilo je način života ljudi, a naročito je uticalo na omladinu. Uglavnom je tako na severu zemlje gde ljudi ne žele da izlaze nakon četiri popodne iz bezbedonosnih razloga.


– Da li smo slični po mentalitetu?


I u Meksiku i u Srbiji ljudi su puni života, veoma ljubazni, sa prošlošću punom sukoba koja je delom oblikovala čvrst karakter obe nacije. Osim toga, i jedni i drugi su se suočavali sa teškim izazovima po pitanju identiteta tokom svoje istorije.

Što se tiče razlika, čini mi se da je u Srbiji narod konzervativniji po pitanju porodice, a Meksiko, s obzirom na blizinu sa SAD, usvojio je mnogo američkih običaja i navika, kako dobrih, tako i loših.


- Posetio si Filološki fakultet u Beogradu i da učestvovao u jednom predavanju španskog jezika. Koje je tvoje viđenje obrazovnog sistema u Srbiji?


Veoma bitan faktor jeste broj studenata i motivacija koju imaju. Sa nastavne tačke gledišta, mislim da veliki broj studenata, kao što je slučaj s Meksikom, gde se u učionoci predviđenoj za 60 studenata, može naći i osamdesetoro, utiče na nastavu. Drugi faktor opadanja motivacije jeste taj što nakon završenih studija nema posla, pa zbog toga mnogi odlučuju da napuste studije.


- Konačno, šta je najviše uticalo na tvoj doživljaj Srbije?


Tokom svoje posete imao sam prilike da upoznam mnoge zanimljive ljude koji su me ljubazno informisali i uputili na neko mesto kada mi je bilo potrebno. Pratio sam dr Biljanu Sikimić sa Instituta za balkanske studije u njenom antropološkom radu, što mi je pomoglo da malo bolje razumem one stvari koje se ne cene kada ste samo turista. Išao sam na Međunarodni festival etnografskog filma. Takođe sam imao prilike da u Srbiji provedem Božić i Novu godinu i da čujem uživo Gorana Bregovića, i to gratis, u centru Beograda, što je bilo jedno nezaboravno iskustvo.

Нема коментара:

Постави коментар