Latinoameričke sapunice kao kulturološki fenomen

Autor: Ivana Jovanović

Broj gledalaca latinoameričkoh telenovela, onih koji svakodnevno vode paralelan život ,kroz "nedaće" Kasandre, Ljovisne ili Esmeralde, je zapanjujući. O razlozima tolike popularnosti latinoameričkih sapunica i o njima kao kulturološkom fenomenu, govorile su dr Maja Volk i mr Katarina Šmakić, na nedavno održanoj tribini u Studentskom kulturnom centru (SKC), u Beogradu. Tribina je realizovana četvrtog novembra u okviru ciklusa Savremena kultura Latinske Amerike, kao deo projekta Kulture ritmova.

Sa stručnog stanovišta, Maja Volk, dramaturg, scenaristkinja, vokalna interpretatorka, gitaristkinja i profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, i Katarina Šmakić, filolog, prevodilac i teoretičarka umetnosti i medija, prenele su beogradskoj publici svoja analitička zapažanja u vezi sa fenomenom latinoameričkih telenovela.

Telenovela koja je imala "efekat prvog poljupca" i tako obeležila našu svest pojavila se, podseća dr Volk, 1998. godine, u vreme kada je život u našoj zemlji bio jako surov. U doba potpunog kulturnog, ekonomskog i društvenog rasula, javlja se antidepresiv, danas svima dobro poznat - Kasandra. Ovaj antidepresiv nam nudi beg od stvarnosti, daje nam nadu da se uz pomoć ljubavi mogu prevazići klasne prepreke i da dobro uvek pobeđuje zlo. Latinoamerička telenovela postaje i odlično sredstvo za učenje španskog jezika, mada Šmakićeva ukazuje na to da je obim vokabulara jako sveden i identičan u svim serijama. Osim toga, svaka latinoamerička telenovela šalje poruku: "Čini dobro i dobro će ti se i vratiti".

- Kada govorimo o ovim telenovelama kao imagološkom fenomenu, verno je predstavljen samo katolicizam. Sve ostalo je stvar produkcije, koja je, moraćemo priznati, svakim danom sve bolja i bolja- kaže Šmakićeva.

Maja Volk otvara i pitanje masovne gledanosti telenovela, uprkos tome što su sve rađene "na isti kalup".

- Odgovor je jednostavan- zato što nam one nude siguran srećan kraj. Osim toga, tu je i efekat lake predvidljivosti, a upravo je zadovoljstvo u prepoznavanju. Zatim, putem straha i sažaljenja gledaoci pročišćavaju svoje emocije, tako da, donekle, možemo govoriti i o katarzičkom efektu. Na kraju, one stvaraju fantazije, erotske i seksualne, nude lepotu i prikazuju ostvarenje sna- objašnjava dr Volk. Ona dodaje da latinoameričke sapunice privlače publiku i time što u osnovi imaju ljubavni zaplet, koji čini 99 odsto zapleta svih filmova koji su ikada snimljeni, i naravno zaplet osvete. Ljubav i mržnja su emocije koje dominiraju.

- Interesantno je da niko od nas nije razmišljao da su na tim istim emocijama i zapletima zasnovane i Pepeljuga, Titanik, libreta mnogih opera koje su se pojavile u XIX veku, a koja nisu ništa uzvišenija od telenovela, i, na kraju, stare antičke tragedije- kaže dr Volk.

Pepeljuga je, objašnjava ona, dobra, siromašna devojka, koja na kraju završava sa lepim princem i njihova ljubav prevazilazi klasne prepreke i zlodela njene maćehe i polusestara. Tako ona telenovelu definiše kao modernu bajku o Pepeljuzi, "samo kremiranu".

- Titanik je, opet, drugi film u istoriji koji je osvojio 11 oskara, najprofitabilnije kinematografsko ostvarenje u istoriji i prvi film koji je u celom svetu zaradio više od jedne milijarde dolara. Kao Pepeljuga i latinoameričke telenovele, zasnovan je na jakim emocijama i prevazilaženju klasnih prepreka. Priča nam romantičnu priču o bogatoj devojci i siromašnom momku koji se susreću i zaljubljuju- kaže dr Volk.

Pored svega pomenutog što utiče na popularnost i gledanost latinoameričkih telenovela, Maja Volk ističe moć distributera. Ona spori tvrdnju distributera da publika diktira ukus. "Publika gleda ono što im nudite". Ona podseća i na značaj koji je u novije vreme dobio televizor u svakom domaćinstvu.

- Televizor je, pored rerne, postao "ognjište" oko koga se okuplja porodica. Televizor je ono zbog koga se kupuje i razmešta nameštaj. Upravo tu nastupaju distributeri, koji utiču na "pravljenje ukusa" i ljudi postaju sredstvo manipulacije distributera, jer je potreba ljudi da pričaju i slušaju priče večna.

Kada govorimo o gledanosti i popularnosti latinoameričkih telenovela, ta "zaluđenost" prisutna je još od vremena Don Kihota. Dok je Don Kihot poludeo čitajući viteške romane, savremen čovek je rob televizijskih romana- telenovela. Oni koji ih gledaju žive paralelni život i aktivni su učesnici u životu likova latinoameričkih sapunica. Beže od stavrnosti, uvek nespremni da se suoče sa realnošću.

Poteba za iskrenom ljubavlju, za dobrom, za pravdom, za nadom i verom u bolje sutra u vremenu u kome su poremećene prave vrednosti, i te kako je dobila na značaju, a da li ovi savremeni antidepresivizaista pomažu ili je to samo placebo efekat, prosudite sami.