Ne plači za mnom Argentino
Lice i naličje mita o Evi Peron
AUTORKA: Ivana Petronijević
FOTO: www.es.wikipedia.org
 |
| Evita |
Šestdeset godina nakon njene
smrti, kult Eve Peron (Eva María Duarte de Perón) jednako je snažan
kao i za života. I dalje je tema brojnih polemika, inspiracija svetski poznatih
mjuzikla, romana, pozorišnih predstava i opera i ime koje se neretko pominje u
političkim manifestima sadašnje argentinske predsednice. Njen lik je na novčanici
od sto peseta, na javnim institucijama i parkovima čak i na flaši piva.
Čak i danas, šest decenija
nakon njene smrti (26.jul1952.), teško je jasno predstaviti ličnost Eve Peron:
- prosečna glumica koja
sanja da postane diva ili duhovni lider argentinske nacije (Jefa Espiritual de la Nación);
- neustrašivi humanista koji
se u Diorovom odelu i sa skupocenim nakitom bori protiv oligarhije i kapitalističkog
imperijalizma;
- oratorka koja se otvoreno
suprotstavlja dominaciji kleričkih krugova, dok se „u četiri oka“ sastaje sa
Papom Pijom XII (Pius XII / Pío XII)
i kardinalom Ronkalijem (Angelo Roncalli),
budućim Papom Jovanom XXIII (John XXII /
Juan XXIII);
- „majka argentinskog
naroda“ čija je autobiografija La razón
de mi vida (Razlog mog postojanja, prev. nov.) uvrštena u školsko štivo 50-tih
godina prošlog veka, a koja je ponavljala drugi razred i s mukom završila
osnovnu školu;
- političarka koja je ubedila
velikog diktatora Fransiska Franka (Francisco
Franco y Bahamonde) da pomiluje ženu osuđenu na smrt zbog tajnih
komunističkih aktivnosti;
- žena koja propoveda „vek
feminističke pobede“ (siglo del feminismo
victorioso), dok se u obraćanju masi predstavlja nedostojnom i beznačajnom
u odnosu na svog muža, trostrukog argentinskog predsednika Huana D. Perona (Juan Domingo Perón).
 |
| Eva kao fotomodel |
 |
| Eva prilikom obracanja narodu |
 |
| Eva i Huan Peron |
Za niže slojeve društva ona
je svetica, simbol radničke klase, zaštitnica nemoćnih i potlačenih. Govori u
ime onih koji nemaju pravo glasa, gradi prihvatilišta za socijalno
najugroženije, bolnice, škole, šalje donacije za države pogođene prirodnim
katastrofama i unutrašnjim previranjima. Usled revolucionarnog karaktera,
porede je sa Če Gevarom (Ernesto Che Guevarra), a kao rezultat
njene borbe, žene u Argentini 1947. godine dobijaju pravo glasa na izborima.
Za protivnike, pak, ona je
puko oruđe u političkoj propagandi peronizma (peronismo)[1],
skandalozno eksponirana u vreme kada nijedna žena nije smela da ima, a kamoli
iznosi svoje političke stavove. Ne zaboravimo ni činjenicu da su 30-tih i
40-tih godina prošlog veka glumice smatrane „lakim ženama“, a Prva Dama Argentine
se prethodno na naslovnicama pojavljivala u bezmalo oskudnom izdanju za
tadašnje kriterijume. Visoko društvo je odbacuje kao uljeza i prikazuje kao
despota, arogantnu manipulatorku koja „psuje kao kočijaš“.
Njen lik toliko je obavijen
velom legende, da se njeni biografi ne slažu čak ni oko datuma i mesta njenog rođenja.
Njena lepota, emotivni diskursi i sposobnost da se približi narodu, učinili su je
jednom od najharizmatičnijih osoba koje su obeležile vek za nama. Prerana smrt
(umrla je u trideset i trećoj godini od raka materice), dvonedeljne pogrebne
počasti, kojima je prisustvovalo tri miliona ljudi, i posthumna odiseja nakon otmice
i skrnavljenja njenog balsamovanog leša, načinili su od nje mučenicu. Današnjim
generacijima verovatno je najpoznatija po filmu Evita Alana Parkera (Alan
Parker), u kome njen lik tumači Madona (Madonna).
 |
| Eva Peron 1947 |
Borba za prava vanbračne
dece
Prvih decenija XX veka nije
bila neuobičajena situacija u Argentini da bogatiji zemljoposednici imaju dve
porodice: jednu zakonitu, obično u gradu, i drugu vanbračnu zajednicu, u
ruralnim predelima, koja je lišena zakonskih i društvenih privilegija. Takav je
slučaj sa Evinim ocem, nakon čije smrti Evina majka ostaje sa petoro dece u
teškoj egzistencijalnoj poziciji, što je probudilo kod tadašnje
sedmogodišnjakinje snažan osećaj nepravde. Stoga će se kasnije, iako nikada
nije zvanično obavljala nijednu funkciju u državi, boriti za izjednačavanje
prava dece, bez obzira na poreklo. Uz to osniva Žensku Peronističku Partiju (Partido Peronista Feminino), sa ciljem
da obezbedi veći uticaj žena na politički život i jednaka prava u okviru
porodične zajednice.
Siromasi i krzno od bizona
 |
| Eva i luksuz |
U sedmom tomu knjige El franquismo año a año: lo que se contaba y
ocultaba durante la dictadura (Frankizam
godinu po godinu: ono što se govorilo i krilo za vreme diktature, prev. nov.), iznosi se podatak da je
Eva posedovala 800 pari cipela od krokodilske i zmijske kože, nekoliko stotina
markiranih torbica i više od 600 šešira, a da se za sumu na koju je procenjen
njen nakit moglo izgraditi 17 fudbalskih stadiona poput onog u Ćamartinu (Chamartín; zvanični stadion Real Madrida
do 1947. godine).
[1] Peronizam ili Hustisijalizam (Justicialismo; justicia -
pravda) je politički pokret osnovan 40-tih godina XX veka i zasnovan na
političkoj misli bivšeg argentinskog predsednika Huana D. Perona.
